id
stringlengths 36
36
| content
stringlengths 127
45.8k
| error_status
bool 2
classes | error_type
stringclasses 1
value | error_reason
stringlengths 12
415
|
|---|---|---|---|---|
b3a23e77-57cf-4844-abc1-418a53c14ca6
|
Мачешу де Жос
Мачешу де Жос (рум. Măceşu de Jos) насеље је у Румунији у округу Долж у општини Мачешу де Жос.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 32 m.
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 1655 становника.[1]
Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
1.646
99,5 %
Роми
9
0,5 %
Хронологија броја становника[4]
| Година | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996 | 1997 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 |
| --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- | --- |
| Становништво | 1896 | 1835 | 1795 | 1774 | 1736 | 1708 | 1705 | 1659 | 1659 | 1652 | 1618 | 1568 | 1563 | 1541 | 1498 | 1482 | 1460 | 1453 | 1418 | 1389 | 1360 | 1327 | 1308 | 1281 | 1269 | 1265 |
| false |
文中很多数字，有效信息较少
|
|
8c040274-c484-4958-be84-4ee490f7b92b
|
Сродне измене
Jump to navigation
Jump to search
Унесите име странице да бисте видели промене на страницама које су повезане са или са те странице. (Да бисте видели чланове категорије, унесите Категорија:Име категорије). Промене на страницама које су на Вашем списку надгледања су подебљане.
Списак скраћеница:
ш
Потенцијално проблематична измена (више информација)
Н
Нова страница (списак нових страница)
м
Ово је мања измена
б
Ову измену је направио бот
П
Измена на Википодацима
(±123)
Промена величине странице у бајтовима
17. јул 2018.
16. јул 2018.
15. јул 2018.
14. јул 2018.
13. јул 2018.
12. јул 2018.
11. јул 2018.
| false |
**The text contains navigation and search jump instructions, as well as aggregated data about page changes, shortcuts, and bot modifications. This information is not relevant to the topic and is not separated using high-quality separators.**
|
|
bf1c8e61-9c7d-4468-a850-64d24be9a54a
|
The Dream Catcher of Tulsa
Privatna soba u objektu (pansion sa doručkom), čiji je domaćin Mary
2 gosta
1 spavaća soba
3 kreveta
1 privatno kupatilo
Pojačano čišćenje
Ovaj domaćin se obavezao na Airbnb-ov postupak pojačanog čišćenja u 5 koraka.
Besplatan parking u sklopu smeštaja
Unesite datume putovanja da biste videli tačne cene
Tulsa, Oklahoma, Сједињене Државе
Stopa odgovora: 0%
Vreme odgovora: nekoliko dana ili duže
Da biste zaštitili uplate, nikada nemojte da vršite novčane transakcije i komunicirate van veb-sajta ili aplikacije Airbnb.
Kućni red
Dolazak: 12:00–19:00
Odlazak: 12:00
Nije prikladno za decu i bebe
Zabranjeno pušenje
Nisu dozvoljeni kućni ljubimci
Žurke i okupljanja nisu dozvoljeni
Zdravlje i bezbednost
Obavezan(a) na Airbnb-ov postupak pojačanog čišćenja. Prikaži još
Primenjuju se Airbnb-ove smernice za bezbedno odstojanje u društvu i druge smernice koje se odnose na COVID-19
Alarm za ugljen-monoksid
Alarm za dim
| false |
**The text contains incomplete information and is primarily structured as a listing of a private room in a guesthouse. It includes details such as availability, cleaning process, parking, and house rules, but lacks a clear narrative or descriptive content that would provide meaningful information for a language model. Additionally, the text ends abruptly without concluding with a summary or additional details.**
|
|
8303d48a-90cf-470a-8550-58db82337c58
|
Sada je Uto 11 Maj - 11:59:12
Strana 1 od 3
•
1
,
2
,
3
Obaveštenje & Popularna
Odgovori
Pogledano
Poslednja poruka
Teme
Odgovori
Pogledano
Poslednja poruka
Strana 1 od 3
•
1
,
2
,
3
• •
Korisnici trenutno na forumu: Nema
Urednici
Dozvole ovog foruma:
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Legenda
| false |
**The text contains irrelevant information such as header and footer content, as well as repeated structure which does not provide meaningful information.**
|
|
8d29a506-26d9-49bb-bb10-0323a6dcbe89
|
Протојереј Предраг Гајић
Телефон: 01575/4164422
Емаил: [email protected]
Протојереј Драган Јовановић
Телефон: 0172/4237893
Драга браћо и сестре, овим путем желимо да вас подсетимо и поново позовемо на придржавање законски прописаних мера спречавања ширења Корона вируса. Сходно томе, подсећамо Вас на мере којих се придржавамо у нашем храму - у храму и у […]
https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=4yYXUfxbJwc&feature=emb_logo https://www.youtube.com/watch?v=jZr_URGHaDo&feature=emb_logo
Епархија диселдорфска и немачка је са верним народом у периоду од 7. до 19. априла сакупила значајна средства у износу од 23.000 евра, која су у сарадњи са Фондацијом Човекољубље усмерена болницама погођеним услед борбе против епидемије Covid-19. Након разматрања потреба на терену, обављеног […]
| true |
**Text is coherent, properly formatted, and contains relevant information about clergy members and their activities. It does not contain any irrelevant or ineffective content, is complete, understandable, free from duplicates, and secure.**
|
|
b9217efc-57c2-49c6-a446-4a43f94dddce
|
Младенци који идеализе то иоур парови они су задовољнији својим бракови неколико година, у поређењу са онима који то не чине, према недавној студији.
Али не ради се о томе да се све види "ружичасто", већ да се промени "идеал Тако да је више у складу са функције оф тхе пар струја: добра, лоша или ружна, кажу истраживачи Државни универзитет у Њујорку .
Савршена особа за вас
У студији, Сандра Л. Мурраи и њихове колеге, дали су учесницима списак функције . На основу њих, од њих се тражило да оцјењују своје пар , на "њихову идеалну особу" и на себе.
Кроз ову активност, специјалисти су извршили три калкулације. Прво су упоредили рејтинг учесника они су направили сами себе од оних својих идеал пар , са којим су успели да знају колико су "били" слични. Ово се звало "Прави идеал".
Друго, они су упоредили резултат пар са "идеалном" љубављу сваког учесника. Звали су га "Идеална перцепција" и дозволио је стручњацима да знају колико је близу супружник тог "савршеног ентитета".
Коначно, суочили су се с претходна два питања. Закључили су да ако вредновање оф "Идеална перцепција" новог удата било је много више него "Прави идеал", то би то значило идеализован то иоур парови ; али ако су обоје били слични, било је то да нису.
Као резултат правовременог праћења, истраживачи су открили да је парови шта идеализован његови "животни партнери" били су више сретан и задовољни са њиховим бракови три године касније.
Укратко, оно што морате да урадите уместо да имате нереално представљање свог "беспрекорног" партнера, јесте да видите супружник као неко ко није Савршено То је оно "идеал "За тебе.
Према подацима из Национални институт за статистику и географију (ИНЕГИ) , у Мексику, 17 од 100 парови одлучи развод .
Video Медицина: Псалмы Давидовы. Полная Псалтирь с тропарями и молитвами. (Фебруар 2020).
| true |
**The text is coherent, relevant to the topic, and does not contain any negative criteria.**
|
|
a002a45c-387b-437f-ad2d-24bb7bca344b
|
Птичји грип
Птичји грип је заразна болест птица коју узрокују поједини сојеви вируса influenzavirus A (неки други сојеви тог вируса узрокују епидемије човечијег грипа). Вирус инфлуенце изузетно је варијабилан и подложан сталним генетичким променама (мутацијама и измени гена међу сојевима) па се појављује у великом броју подтипова и сојева, од којих само мањи број доводи до изражене болести код птица. Један такав патогени сој (подтип Х5Н1), је први пут забележен 1997. године у Хонгконгу и од тада се проширио великим делом Азије и источне Европе. Укупан број птица које су умрле од грипа или су усмрћене због спречавања ширења заразе процењује се на око 120 милиона.
Епидемиолошки статус[уреди]
Још од 1997. године научницима су познате веће или мање епидемије различитих типова птичјег грипа, пре свега на просторима Југоисточне Азије, а 2003. тип овог грипа обележен са Х7Н7 појавио се на живинарским фармама у Холандији и њој ближим деловима Немачке. Актуелни тип птичјег грипа, обележен као Х5Н1, појавио се 2003. године, а до данашњих дана регистрован је у Вијетнаму, Камбоџи, Тајланду, Кини и Русији.
Као и код неких других сојева птичјег грипа, за патогени сој Х5Н1 забележени су изоловани случајеви инфекције људи, њих нешто више од 120 у земљама југоисточне Азије, од којих је половина завршила смрћу оболелог. У свом садашњем облику вирус ипак није посебно опасан за општу људску популацију јер нема преноса са човека на човека, тако да су инфекцији изложене само особе у релативно интензивном контакту са оболелим птицама. С друге стране, многи виролози упозоравају на велику могућност, па чак и извесност промене у генетичком саставу соја којом би постао преносив међу људима, што би могло довести до пандемије сличне „шпанском грипу“ 1918. године са великом смртношћу (до 5% оболелих).
Клиничка слика[уреди]
Инкубација и симптоми су слични као код хуманог типа грипа. Инкубација код болесника одрасле доби траје 7 дана, док је код деце потребно 21 дан. Стопа умирања (леталитет) код хуманог грипа је испод 0,05%, уколико није у питању велика и тешка пандемија новим типом вируса, а код птичјег грипа чак 30 до 70%.
Путеви ширења инфекције[уреди]
Водећи пут преношења овог обољења је пре свега директан и индиректан контакт са секретима и екскретима птица и живине, контаминирана вода, храна живинског порекла, загађена опрема и одећа и на крају ваздушни пут, који је код обичног хуманог типа грипа на првом месту. Особе које оболевају од овог типа грипа, по правилу раде са живином, у кланицама или на сеоским фармама. Узрочник птичјег грипа преживљава у птичјем измету 3 месеца, у води 4 дана на 22 степена, а преко 30 дана на 0 °C. Као и вирус грипа, осетљив је на температуре више од 56 °C. Инфициране патке излучују вирус птичјег грипа од 11 до 17 дана.
Код грипа се може користити антивирусна терапија (амантадин и римантадин), док ови лекови немају дејства код птичјег грипа. У превентивне или терапеутске сврхе за птичји грип се најчешће користи препарат "Tamiflu".
Превенција[уреди]
Код птичјег грипа обавезна је заштитна опрема код особља које ради на сузбијању епидемије и препоручује се изолација оболелих, што није обавезно нити препоручљиво код обичног грипа. Дезинфекција нема значаја код обичног грипа, а обавезна је код птичјег облика. Код грипа је вакцинација успешно средство превенције док још увек није произведена вакцина против птичјег грипа за хуману популацију иако се на томе интензивно ради.
Спољашње везе[уреди]
Званични извори
Опште информације
Вести
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
| true |
**Text is clear, relevant, and does not contain any negative criteria mentioned.**
|
|
7cff2713-70f2-4005-82d7-293fecd43732
|
Ko je trenutno na forumu
Imamo
41
korisnika na forumu: 1 Registrovan, 0 Skrivenih i 40 Gosta :: 2 Provajderi
Brave Heart
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je
309
dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Kontrolni panel
Profil
Članstvo
Privatne poruke
Ostalo
Vrijeme ;
" Jučer je san
sutra je tek slutnja.
Dobro proživljeno danas
u sretni san pretvorit će jučer
a svako sutra u slutnju punu nadanja.."
Vrijeme je fizikalna veličina kojom određujemo tijek vremene i trajanje događaja . Je li vrijeme upravo ono i onakvo kakvim ga je odredila fizika ? Kako doživljavate vrijeme ? Je li ono uopće postoji ? Je li ono samo sada ? Ovaj tren ? Koliko živimo u ,, sada ,, u usporedbi sa životom u čežnji ( prošlosti ) i mašti ( budućnosti ) ?
Dragana
Super član
Broj poruka : 5149
Datum upisa : 21.03.2010
-
Upravo bi se ovde slozila juce je bio san a sutra je slutnja.Tako dozivljavam ja licno vreme i tako ga i zivim,drugacije niti mogu niti vise znam.Licno zivim sada u ovom vremenu proslost mi je samo uspomena koje se rado secam kao nekog proslog vremena a o buducnosti nesto ni nemastam jer bas nisam sklona tome.
ellen
Napredni član
Broj poruka : 703
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Novi Sad
-
Svako vreme nosi svoje breme.Da li ce se to breme podneti zavisi od njegove tezine i izdrzljivosti onih koji treba da ga ponesu.Vreme treba prognozirati blagovremeno da nas ne bi iznenadile nepogode. Pa i vreme je da se nesto preduzme na vreme. U nevreme ne treba kucati na vrata.
Sklad odjeka
Radoznali član
Broj poruka : 151
Datum upisa : 11.04.2010
-
Rođen sam i živim u vremenu, a šta je vreme- ne znam; nalazim se na tački između dve večnosti, a ne znam šta je večnost. Mislim- a nikad nisam mogao shvatiti šta proizvodi misao; ja, u stvari- ne znam što postojim...
Volter
Fristajlo
Legendarni član
Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd
-
Vreme stanuje u mom satu koji nosim na ruci. Ako ga izgubim, kao sasvim sluchajno, hoce li sve stati, hoce li se vreme zaustaviti?
Divlja
Profi član
Broj poruka : 4233
Datum upisa : 29.03.2010
-
Неће стати већ ће бити немерљиво.
Sklad odjeka
Radoznali član
Broj poruka : 151
Datum upisa : 11.04.2010
-
Kažu, ne prolazi vreme, već mi kroz njega.
____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу.
Avramova
Legendarni član
Broj poruka : 69582
Datum upisa : 07.03.2010
-
Vreme deo naseg postojanja. Zivot je konstantan u svojoj kretnji prema napred, vreme je samo oblik te konstante.
Albatros
Radoznali član
Broj poruka : 195
Datum upisa : 20.12.2010
-
Kažu da je život kratak a ja mislim da nije. Samo jedna noć, jedno čekanje, jedna neizvesnost... potvrdjuju da sam u pravu.
Život je dug taman koliko treba samo da ga niko i ništa ne omete u prirodnom trajanju.
____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу.
Avramova
Legendarni član
Broj poruka : 69582
Datum upisa : 07.03.2010
-
Кад би могло да буде за стално,
да не морам једно да одаберем и "гулим...
и све згуснем у 60 и кусур година...
inspy
Profi član
Broj poruka : 3239
Datum upisa : 09.04.2010
Lokacija : Бгд.
-
Sinaj
Profi član
Broj poruka : 1337
Datum upisa : 06.05.2013
-
сваки дан је злата вредан јер дани истичу.
inspy
Profi član
Broj poruka : 3239
Datum upisa : 09.04.2010
Lokacija : Бгд.
-
Vreme... vecita ljudska opsesija, ili ga nemaju dovoljno, ili ga imaju previse, gledaju na sat, zure, cekaju, mere...
Potraga za pravim znacenjem ovog pojma dovela je do velikih otkrica i omogucila ovakav svet u kome danas zivimo. Pre se verovalo da je vreme apsolutno, kao i prostor...svemir i zvezde u njemu su bile znackice okacene na nebu da bi nocu imali u sta da se zagledamo...
Sto smo vise istrazivali kosmos, shvatali smo da smo sve manji i nevazniji, da nismo gospodari svemira, vec jedna zabacena planeta na rubu spirale prosecne galaksije... radoznalost nam je krunila ego, pa ako vec u prostoru nismo bili glavne baje u selu, uzdali smo se da je barem vreme nase...
Dosao je jedan brka iz patentnog zavoda, zvani Albert, i srusio sve iluzije o vremenu... ne postoji nista apsolutno, sve zavisi od onoga ko ga posmatra... svako od nas je gospodar svog vremena.
Vreme je ustvari mera promene stvari... ono nema smisla ako je nesto staticno i konstantno. Tek kad se nesto menja, drma, pomera, joguni... onda koristimo vreme da bi toj promeni dali neku vrednost.
Sta znaci za svemir vreme od jednog dana... nista... za nas ljudove na Zemljici znaci ponekad, pamtimo neke ruzne i lepe dane, ali neki od njih su zaboravljeni jer nista nismo uradili ili promenili...
...a za leptira je jedan dan citav zivot...
Strelac
Profi član
Broj poruka : 2632
Datum upisa : 19.11.2012
-
Strelac :: Sta znaci za svemir vreme od jednog dana... nista... za nas ljudove na Zemljici znaci ponekad, pamtimo neke ruzne i lepe dane, ali neki od njih su zaboravljeni jer nista nismo uradili ili promenili...
Pomašćeno mi se naročito dopada ali se pitam, da li zaista zaboravljamo te dane i nisu li oni izazivači lošeg osećaja baš zato što nismo ništa uradili a mogli smo, morali smo.
____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу.
Avramova
Legendarni član
Broj poruka : 69582
Datum upisa : 07.03.2010
-
Avramova ::
Strelac :: Sta znaci za svemir vreme od jednog dana... nista... za nas ljudove na Zemljici znaci ponekad, pamtimo neke ruzne i lepe dane, ali neki od njih su zaboravljeni jer nista nismo uradili ili promenili...
Pomašćeno mi se naročito dopada ali se pitam, da li zaista zaboravljamo te dane i nisu li oni izazivači lošeg osećaja baš zato što nismo ništa uradili a mogli smo, morali smo.
Dobro pitanje...
Ako smo lose volje, zalicemo se da smo proarcili neku sansu i mogucnost... ali posto sam danas narocito dobre volje, smatracu svaki takav dan kao punjenje baterija za nove borbe
Strelac
Profi član
Broj poruka : 2632
Datum upisa : 19.11.2012
-
Ono što neko smatra porazom, propustom, kako god, ti proglašavaš danom samoobnove.
Odlična lekcija za nesigurne prolaznike planetom Zemljicom.
____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу.
Avramova
Legendarni član
Broj poruka : 69582
Datum upisa : 07.03.2010
-
Dozvole ovog foruma:
Ne možete
odgovarati na teme u ovom forumu
| false |
 包含奇怪字符和很多无效符号如问好乱插入文本中文本很多无效字符，和无效符号插入文本中，本身文本语言质量较差
|
|
05b601e0-d3ee-42d9-866b-7def81c4d25a
|
Вејвода: Могућа и размена територија
фото: Srbin.info
БЕОГРАД, 23. новембра 2017. (Бета) - Директор европског пројекта у Институту хуманистичких наука у Бечу Иван Вејвода оценио је да би размена територија - Прешевска долина за део северног Косова могло бити реално решење ако би на то пристали и Београд и Приштина и ако би споразуму кумовала међународна заједница - УН, ЕУ, САД, Русија и остале сталне чланице Савета безбедности.
У интервјуу Новом магазину Вејвода је рекао да је идеја која сада долази са Косова својеверемно био један од три или четири сценарија у предлогу убијеног премијера Србије Зорана Ђинђића.
"У Европи и Америци има различитих мишљења око тога: једни сматрају да је то реалистично решење, други се томе противе страхујући да би промена граница могла да има домино ефекат у Македонији, Босни итд. Међтим, према једном извештају Међународне кризне групе из 2008. или 2009. каже се да истраживања показују да домино ефекта не би било јер у поменутим земљама нико нема ништа против размене територија или поделе уколико је то директан договор Београда и Приштине", рекао је Вејвоа.
Вејвода је казао да Србија и српско руководство треба да се суоче са реалношћу косовског проблема јер је боље да га сами реше него да га решава неко други додајући да су од 1999. политичари индиректно признавали реалност да Србија не влада на Косову и да је питање увек било како то довести у склад с нормативним стањем.
Он је подсетио да је "Зоран Ђинђић три-четири месеца пре убиства изнео предлог са неколико сценарија" и да је говорио да што пре треба решити проблем Хашког трибунала и Косова "јер су то ствари које спутавају Србију да иде бржим кораком ка Европској унији, тада и НАТО-у, и да иде у дубинске реформе" .
"Чини ми се да смо сада поново у тој ситуацији где председник и руководећа странка схватају да морају да се суоче с том реалношћу и да је боље да ухвате бика за рогове, ако могу ту метафору да употребим, него да чекамо да нам тај проблем неко други реши", додао је.
Вејвода је рекао да Србија неће моћи да уђе у Европску унију, а ни Косово, уколико не дође до нормализације и да то добро знају сви који су били на власти од 2000.године.
Он је додао да у том смислу види иницијативу за дијалог коју је изнео председник Арбије Александар Вучић.
"Ја га схватам као корак који треба да допринесе убрзавању решавања тог питања. Да се не чека осам година него да се кроз нормализацију односа, на основу уговора који би обе стране потписале, скине тај терет са леђа Србије. Да би онда она могла да се много више посвети неопходним стварима као што су озбиљне институционалне, правне, економске и друге реформе, демократизација и модернизација, најкраће речено", навео је спољнополитички експерт.
Вејвода је изразио уверење да у (унутрашњем) дијалогу (о Косову) требало да учествују сви актори и да није добро антагонизирати власт и опозицију.
"Није добро да око једног тако крупног питања постоје велике разлике и да се оне користе у дневнополитичке сврхе. Тако нигде нећемо стићи", рекао је.
Вејвода је оценио да је Европа протеклих неколико година била заокупљена својим проблемима, али да мисли да је "сада поново фокусирана" не само на Косово него на то да овај регион треба што пре уклопити у европске оквире.
"Узимам као знак тог опредељења и изјаву да је 2025. година реалан рок до којег би Србија и још неке земље региона могле да буду спремне за чланство у Унији. Мислим да је то важно јер чини ми се да је то одговор на вапај, ако тако могу да кажем, из региона: дајте нам нешто, реците чему можемо да се надамо", додао је.
На питање да ли пуна нормализација односа Београда и Приштине подразумева размену амбасадора Вејвода је одговорио:" Вероватно у једном тренутку то значи то, питање је када и како".
Он је додао да верује да би се то могло десити "у вратима Европске уније, у тренутку отварања капије Уније, то је последњи тренутак".
"Рецимо, Ирска је морала да мења свој Устав у тренутку уласка у ЕУјер је у њему писало да ће Северна Ирска једног дана бити припојена Републици Ирској. И то је морало да се измени. Што је и учињено у последњем тренутку. Дакле, ако се руководимо преседанима, онда је вероватно то тренутак самог уласка", рекао је Вејвода.
| true |
**Text is well-formed, relevant, and does not contain any ineffective, irrelevant, incomplete, hard-to-understand, dissimilar, disfluent, or insecure content.**
|
|
a9a591b1-6dd3-4de0-be42-c4d725efa47c
|
Izvјеštај о nаdzоru nаd influеncоm u RS, 43. nеdјеljа 2018.
U 43. nеdјеlji 2018. gоdinе, dоmоvi zdrаvljа Rеpublikе Srpskе su priјаvili 1946 аkutnih rеspirаtоrnih infеkciја (АRI), dоk је оbоljеnjа sličnih gripi (ILI) rеgistrоvаnо 508. U bоlnicаmа u Rеpublici Srpskој u оvој sеdmici priјаvljеnа su 2 slučаја tеškе аkutnе rеspirаtоrnе infеkciје (SARI), kоја је zаhtiјеvао hоspitаlizаciјu. Оd pоčеtkа sеzоnе ukupnо је priјаvljеnо 7015 АRI infеkciја, ILI infеkciја 1812, dоk је SARI infеkciја оd pоčеtkа ukupnо rеgistrоvаnо 6.
Оd dоsаd uzеtih uzоrаkа оd оbоljеlih оd оvih grupа infеkciја u Rеpublici Srpskој, niјеdаn niје biо pоzitivаn nа virusе influеncе.
Prеmа pоdаcimа sа kојimа rаspоlаžе Еvrоpski cеntаr zа kоntrоlu bоlеsti (ECDC) i Svјеtskа zdrаvstvеnа оrgаnizаciја (SZО), аktivnоst virusа influеncе је nа niskоm nivоu i rеgistrоvаnа је cirkulаciја virusа influеncе А i B.
Zbоg vеćеg bоrаvkа u zаtvоrеnоm prоstоru i mјеstimа gdје bоrаvе vеćе grupе ljudi (učiоnicе, čеkаоnicе, srеdstvа јаvnоg prеvоzа, biоskоp itd) nеоphоdnо је primјеnjivаti mјеrе ličnе, а pоsеbnо rеspirаtоrnе higiјеnе kао i higiјеnе prоstоrа u kојеm živimо i rаdimо. Pоrеd rеdоvnоg prаnjа ruku tоplоm vоdоm i sаpunоm, pоkrivаnjа ustа mаrаmicоm prilikоm kihаnjа i kаšljаnjа, јаkо је vаžnо čеstо prоvјеtrаvаti prоstоriје. Diо оpštе zdrаvstvеnе kulturе је nе sаmо brigа о sоpstvеnоm zdrаvlju, vеć i brigа о оsоbаmа u оkružеnju. U nаrеdnоm pеriоdu, pоsеbnu pаžnju trеbа оbrаtiti prilikоm pоsјеtе pаciјеntimа u bоlnicаmа, kао i оsоbаmа smјеštеnim u ustаnоvаmа zа trајni bоrаvаk (stаrаčki dоmоvi, njеgа licа sа pоsеbnim pоtrеbаmа i sl). Trајаnjе pоsјеtе trеbа svеsti nа minimum, u pоsјеtu ići sаmо аkо smо sigurni dа nеmаmо nеku rеspirаtоrnu infеkciјu i izbјеgаvаti blizаk kоntаkt sа оbоljеlim.
VАKCINАCIЈА PRОTIV GRIPЕ
U čеtvrtаk, 01.11.2018.gоdinе u Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе pоčеćе vаkcinаciја prоtiv gripе zа kаtеgоriје stаnоvništvа kоје sе žеlе vаkcinisаti prеmа ličnоm izbоru. Nеоphоdnо је vаkcinisаti sе štо priје, јеr је pоtrеbnо оkо 2 sеdmicе nаkоn vаkcinаciје dа sе rаzviје zаštitа. Vаkcinаciја sе prеpоručuје svim оsоbаmа kоје žеlе smаnjiti rizik оbоliјеvаnjа оd gripе, rаzvој kоmplikаciја, аktivаciјu pоstојеćе hrоničnе bоlеsti, pоsјеtе ljеkаru, pоtrоšnju liјеkоvа i izоstаnkе sа pоslа, kао i dјеci stаriјој оd 6 mјеsеci. Pоsеbnо sе prеpоručuје hrоničnim bоlеsnicimа, stаriјim оsоbаmа, оsоbаmа kоје su prоfеsiоnаlnо ili privаtnо u kоntаktu sа оsоbаmа kоје pripаdајu rizičnim grupаmа tе im lаkо mоgu prеniјеti infеkciјu, svim zdrаvstvеnim rаdnicimа i zаpоslеnim u sеktоrimа i službаmа оd јаvnоg znаčаја (pоliciја, prоsvјеtа, kоmunаlnа prеduzеćа, zаpоslеni u vrtićimа itd), оsоbаmа kоје njеguјu mаlu dјеcu. Оsоbе sа bilо kојоm аktivnоm infеkciјоm i pоvišеnоm tеmpеrаturоm trеbа dа sаčеkајu sа vаkcinаciјоm dо оzdrаvljеnjа.
Zаintеrеsоvаni sе mоgu vаkcinisаti svаki rаdni dаn оd 8-14 čаsоvа, а ciјеnа vаkcinе је 18 KM.
Izvјеštај priprеmilа: dr sc. mеd. Ninа Rоdić Vukmir, nаčеlnik Službе zа еpidеmiоlоgiјu
Broj otvaranja:
252
Datum objave:
31.10.2018.
| true |
**The text is well-structured and contains relevant information about influenza monitoring in RS. It is free from carriage returns, irrelevant content, incompleteness, dissimilarity, disfluency, and insecurity. The text is coherent and provides meaningful information.**
|
|
c8f90b09-cb75-4c7e-81bc-1cbc21576cf3
|
Приказивање соколског филма „Ој летни сиви соколе“ широм Југославије
Have anything to say about this article?
You can report: fake news, misinformation, error, more information, additional data, etc.
Comment
Your comment has been sent successfuly! Thank you.
Приказивање соколског филма „Ој летни сиви соколе“ широм Југославије
Пише: Саша Недељковић Међу филмовима које су у међуратном периоду снимали соколи истицао се дугометражни документарни филм „Ој летни сиви соколе” о таборовању новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. Соколска штампа опширно је писала о раду на филму и његовом каснијем приказивање широм Југослав»»»
Have anything to say about this article?
You can report: fake news, misinformation, error, more information, additional data, etc.
Comment
Your comment has been sent successfuly! Thank you.
| false |
**The text contains unnecessary repetition and excessive use of line breaks, making it difficult to read and understand. Additionally, there are multiple instances of incomplete sentences and special symbols at the end of some segments.**
|
|
61c73b73-37b7-45ae-ba38-bd491e107b5c
|
Александар Бојко рођен је 7. априла 1896. године у Фочи, гје је његов отац, такође Александар, по занимању ''судски пристав'', доселио из Буковине крајем 19. вијека. Мајка Олга, рођена у Загребу, била је кћи тадашњег приједорског хотелијера Фрање Цимермана. Основну школу Бојко је завршио у Босанској Крупи, а четири разреда Реалне гимназије 1912. године у Бањој Луци.
Бојкова породица се 1908. године преселила у Бању Луку, а само годину дана касније Бојко је од оца добио фото-апарат, који је пронио кроз најбурнији дио свог живота и остао му вјеран све до смрти, августа 1969. године. Иако самоук, Бојко је одлично овладао тајнама фотографије, што му је и те како користило за вријеме Првог свјетског рата, који је провео као аустроугарски војник.
Својим фото-апаратом, који је, умјесто филма, користио стаклене плоче премазане фотоосјетљивом емулзијом, овај Бањолучанин снимио је изузетно богат опус фотографија, на којима је забиљежио страхоте Свјетског рата. Детаљи из великих битака, јуриши, предаси војника у рововима, олупине првих „аероплана“, лешеви расути по бојишту, војне параде, само су дио онога што је Александар Бојко снимио на неколико стотина ратних фотографија.
Недуго по завршетку Првог свјетског рата, за вријеме боравка у Загребу 1919. године, Бојко се ненадано нашао међу глумцима, одабраним за епизодне улоге у играном филму „Ковач распела“, аустријског режисера Хајнца Хануса (Heinz Hanus), сниманог у продукцији тек основаног „Југославија филма“. У овом остварењу главне улоге тумачили су Елга Бек (Elga Beck), Игњат Борштник и Јосип Павић, а као сниматељи потписали су се Јосип Хала и Људевит Шашек. Иако је Бојкова улога у „Ковачу распела“ била минорна, она је у њему пробудила жељу да се, заједно са „мртвим“, убудуће дружи и са „живим“ фотографијама. Ипак, на своју прву филмску камеру морао је да сачека још пуних 19 година – све до љета 1938. године – када је купио малу аматерску камеру „агфа мовекс 8“ (agfa movex 8).
У међувремену, завршио је београдску Краљевску уметничку школу 1927. године, чиме је стекао право да ради као ''наставник цртања и писања у основним, средњим, учитељским и занатским школама.'' Исте године запослио се као ''учитељ вјештина'' у новооснованој бањолучкој Учитељској школи. Касније је радио на Вишој педагошкој школи и у Гимназији.
Јесен 1963. године била је кобна за Александра Бојка, јер је – на основу лажне оптужбе – завршио на вишегодишњој робији у зеничком КП дому. Тешку судибину доживјеће и већина његових филмова, који су некако у исто вријеме нестали. Тешко болестан, Бојко је пуштен на слободу у љето 1968. Године. Годину касније, у августу 1969, умро је у Бањој Луци, у 74. години живота.
| true |
**Текст ефективан, повезан и корисан за тему живе историје и fotografија. Нема уводних или крајних елемента, као што су URL-и, HTML-тагови или специјални символи. Текст није дубоко илустрован са некома специфичним симболима и није имао проблеме са редовањем или форматирањем.**
|
|
b5735d16-72cf-4386-89ae-7884435b0185
|
Sada je Pon Jan 22, 2018 1:39 pm
Teme
Odgovori
Pogledano
Poslednja poruka
od Lukas
0 Odgovori
58 Pogledano
Lukas Poslednja poruka
taj Čet Jun 04, 2015 8:44 am
Korisnici trenutno na forumu: Nema
Urednici
Nema
Dozvole ovog foruma:
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Legenda
| false |
**The text contains irrelevant information such as forum structure, user activities, and permissions. It does not provide meaningful content related to the topic.**
|
|
a4d5fc42-0fbd-4ef5-9cc2-043d72d53ce1
|
Ј….. се деведесете и још неке
Добро вече моје даме и господо, ово је плоча о деведесетим и каква је да је од деведесетих неће бити гора то је сигурно. – Ђорђе Балашевић
Са малих екрана се често чује „Враћамо ли се у деведесете?“ Тако „велики“ новинари покушавају да дају неки суд и окарактеришу стање у Републици Српској и БиХ. Нису ми јасни ти умови који пореде живот у миру са оним у рату, ма шта ја мислио и о овим смрдљивим двијехиљадитим.
Када год чујем причу о деведесетим, буде ми мучно. Није важно је ли то прича о неком концерту који се признаћете, иронично назива „веселе деведесете“, или нека славска прича о рату или просто торокање стараца о правим временима уз обавезно „а данас Боже сачувај“. Није ово сада нека апологија моје генерације а ни младих у цјелини. Није ни нека критика старијих који су такви какви су заслужни што смо ми овакви какви смо.
Но да кренем редом.
Недавно сам поново доживио да слушам како смо ми лоши, како смо генерацијски никакви.
Ми из осамдесет и неке смо тих деведесетих имали година таман да будемо школарци. Сјећања на тај период помјешана су са оним што сам научио и чуо касније. Међутим неке ствари није требало учити, сви смо их осјетили и доживјели и ако се мало замислимо сјећања ће почети да навиру.
Сјећате ли се одјељења које броји четрдесет шесторо дјеце? Не, није било више дјеце, просто није било мјеста због људи који су морали да напусте своје куће и да им дјеца нађу тренутак мира, ето баш у том мјесту и разреду гдје сам се и ја нашао. У школској клупи се гурају четири малишана и покушавају да напишу прва научена слова. Нема књига, нема свески, оловке из неких донација. Сјетио се неко да има и нас који нешто учимо у свом том лудилу. Радне свеске већ исписане, бришу се, да би их ми поново исписивали и вјежбали у њима. Чини ми се да никада нећу заборавити оно „ово вам је нови друг“ изговара учитељица, док држи руку на глави неког уплашеног дјетета које гледа пуну учионицу непознате дјеце. Та сцена се понављала толико пута, док се сви нису навикли да ето увијек може упасти неко нови. А тај нови био је ту кратко, настављали су даље, тамо гдје су им родитељи нашли смјештај и вјероватно су поново морали да буду представљени као „нови“ друг. Многе од њих нисмо стигли да упознамо. Касније сам сазнао да су то била дјеца из Сарајева, када су „велике вође“ одлучиле да се људи иселе и да на ледини граде ново Ново Сарајево јер то било вријеме малих људи и суманутих идеја о градњи новијих нових градова и старијих старих мостова. Тада је пола разреда било из кампа, а камп је био избјеглички. Они су, ваљда опхрвани истим или сличним мукама и испреплетаним судбинама пазили једни на друге. А дружили су се чинило ми се много боље од нас који нисмо имали ту несрећу да останемо без дома. Били су одлични у спорту, а играли су све. Ко зна колико је такве дјеце на свим странама у свим мјестима.
Сјећате ли се чоколаде, прављене у тепсији, од млијека у праху којег је од некуд било у огромним количинама. Веселили смо јој се иако није била слатка, али бар нас је име подсјећало на праву. Ту је и пудинг у тамно смеђој теглици са плавом етикетом на којој је био жути мјесец, но ни он није био нарочито сладак па смо у њега сипали шећер. Празне продавнице, плате које су биле у неким нашим динарима, са толико нула да нисам ни знао који је то број.
Учитељице која нас је тјерала да пјевамо неку грчку пјесму о Македонији јер је она била тамо, а ето Грци су нам браћа, па смо морали да говоримо ријечи чије значење вјероватно ни њој није било јасно. Понављање свих молитви прије и послије учења, учења истих за прије и послије јела. Па глупост са екавицом, јер забога ијекавица није само наша већ и других. Тако сам у својој збуњености у диктату написао „Хан Песак“ а учитељица ме изгрдила пред цијелим разредом.
Сјећаte ли се очева које смо сретали сваке треће седмице, забринутих мајки, тетки, стричева, баба и ђедова. Сјећам се глупости Риста Ђога које су служиле умјесто цртаног филма када је било струје. Играње које је пратило оно обавезно „тишина, ћути дневник“, а дневници све један за другим. Ми смо их дијелили на дуге и кратке.
Колико је људи изгубило животе, којико је дјеце без родитеља, колико родитеља без дјеце. Сјећам се када су јавили да је погинуо ујак. Колико је само мајки попут моје бабе? У Другом свјетском рату је остала без оца, стричева, а посљедни рат јој је узео сина. И сада је неко себи дао за право да их враћа у деведесете, ма и да их подсјећа на те деведесете. Које и онако не заборављају.
Двијехиљадите су биједне уз сумануто понављање мантри из деведесетих. Понављају их сви, политичари, медији, културни и просвјетни радници. Сваки дневник више од деценије почиње неким злочином и несрећом, подсјећа се на смрт и убиства завршавајући „нико није одговарао“. На другим странама иста слика, и ако је за њихов усуд и несрећу неко одговарао то им ни изблиза није довољно, није како би они хтјели. Мир није никоме по мјери, јер су у рату постали то што су сада. Од фукаре до господе. Они који се нису истицали ни у чему истaкло је оно најгоре што може задесити друштво, рат.
Ми никакви, генерацијски лоши слушамо то и гледамо. Гледамо како преживљавамо без посла или са минималцем, на кредит и позајмницу. Живимо код родитеља, возимо њихова кола и даље нас хране. Слушамо критике ухљебљених да се продајемо да смо затровани, да смо бесперспективни и без осмјеха на лицу. Замјера нам се ако одлазимо, а сметамо јер остајемо.
И да, да завршим јебите се и деведесете и још по неке, а што се тиче Балашевићеве пјесме, не заборавите да је његова генерација и одговорна што су биле такве, а оно што говори да су имали нису створили они већ неки други, ваљда бољи људи.
| true |
**Text is coherent and relevant, free from ineffective, incompleteness, understandability, dissimilarity, disfluency, and insecurity issues.**
|
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.